KOLUMNA: Prvi susret sa stranom zemljom

Autor KOLUMNA: Prvi susret sa stranom zemljom komentari
KOLUMNA: Prvi susret sa stranom zemljom

Dosadilo mi biti uvijek na nuli, što je sretan mjesec, češći su oni sa minusom, pa se odlučih ići u Austriju... Kažu ovi naši što rade tamo, čiste, plate po 1000 eura... Hoću i ja ići čistiti za 1000 eura... Nije da ja znam čistiti k'o što raja čisti, ali naučiću, nije matematika... Ali neće Austrija čistatica... Mora insan upisati kakve škole pa se nekako snalaziti... Pa dobro, šta se mora, mora se... Jezik njemački ni bleknuti, engleski malo natucam, ruke hvala Bogu imam a i noge, objasniću se nekako... I upišem ja škole... I dodje dan da krenem... Plačem ja, ma šta plačem, drečim k'o  kišna godina, odoh ja za Austriju čistiti... Gledam u momka pa drečim, gledam u malog od brata pa drečim, pa u malu od brata pa drečim, pa u snahu, pa u drek, pa strica, dida, strinu... ajme... mamu vodim sa sobom  dok se ne snadjem jer toliko baš ne bih mogla drečati... Natrpam puno auto huča ili prnja, pepeljaru, ( mada svi govore da su tamo cigari skupi ), cigara, burek i salame, da se nadje prvih dana... Šta jes' jes', jednu šteku cigara sam sakrila u deset džepova.... I dodjem u tu Austriju... Gdje cu spavati majko mila... Smjestim se izmedju sudopera i frižidera u nečijoj kuhinji... Hajde dok ne nadjem posao, nekako ću... Moj cijeli stan u Bosni koštao manje od tog mjesta u kuhinji... Okrenem se i gledam u tave i šerpe... Okrenem se još malo, žica za veš puna gaća i čarapa...  A toplije mi je bilo onaj dan u Grahovu kad sam  radila ankete a snijeg pola metra a mi pičimo od kuće do kuće...  Gledam ruke, poplavile, usta poplavila, nos crven ko u onih klauna u cirkusu... ( ko da sam kad bila u cirkusu)... Samo da se smrači pa da se izdrečim... Strop visok tri metra i nešto... ni objesiti se ne mogu, ne mogu dohvatiti... ništa, ujutro se pakujem i kući... ali šta ću kod kuće... ili na nulu ili ispod nule... neću, neka tavi i šerpi, biće bolje... mama huda od kako je došla kuha grah, kljukušu... ujutro idem na test njemačkog pa će me sortirati u grupu... dodjem na kurs, probiliti ne znam... pita me žena nešto što iz mog ugla izgleda ovako:" habll kfdijgkjg  kjtnrghjhgbkh  jtoijhbjgn..." Ja se njoj lagano smiješim... Kaže meni brat kad me k'o šta upita da samo odgovorim :“ Moreš ti mlika?“ Ja taman zazinla da je pitam morel mlika, kad ona zatvori vrata... gledam u sat, sad će test početi... Kolegica me savjetovala da šta prepišem od onih do sebe, pa da udjem u višu grupu, i držim se ja toga... počelo testiranje, okrenem se lijevo do mene da prepišem, sjedi egipćanka, gleda u test pa malo u mene... izgleda i nju neko savjetovao... bleji u mene ko tele u šarena vrata... ništa, okrenem se na desno, neka likuša vec radi šesti test po redu a ja još na prvom... Rekla bih ja njoj pizda ti materina, de se vrati na prvi da šta prepišem, pomagaj, ali ne znam joj reći... A vrijeme otkucava odmah iznad testa... Pišem ja... Bog dragi samo zna šta pišem, pa kako bude... Na kraju opet ona profesorka kaže nama svima: „kfjgkjnhkb jngtčhknktjg nkjfgntrlk ,gčltzmhl gr“.. Ja se smiješim i kažem  gut, gut... i izidjem van... I šta sad... treba ganjati neke papire... brat me voda po gradu... on ide prvi a ja za njim... nije da mi hodamo nego trčimo... ne može se stići valjda... i uhvatim ja ritam i pičim i onda samo vidim brat skrenuo lijevo a ja pičim pravo još deset metara pa trčim da ga stignem.... ljudi sviraju, "hajte do vraga", moram stići brata...

Slikanje pluća... haj dobro, ako baš moram ali toliko sam se naletala da smrdim ko kokoš ali nadati se da austrijski doktori imaju razumjevanja... udješ u jednu prostoriju da se skineš... skidam ja i kontam šta kad se skinem, dje ću majko mila... na ona vrata što sam ušla ako izidjem bez majice i grudnjaka biće malo čudno jer ljudi sjede, jbg, čekaonica... i gledam ja sebe u ogledalo i kontam šta ću... kad doktorica otvori suprotna vrata... ja li'po odah'la... sram mene, hem smrdim k'o kokoš hem mi meme malehne a u nje u svakoj po dvije kile odokativno... mrmlja ona nesto meni u facu a ja se smiješim, prešlo mi u naviku, šta ću... vidi žena nista od mene, retard živi, uze me za ruku i povede do stroja, nasloni me sprijeda na stroj, a jes hladno u pizdu materinu, ozrači me i haj se oblači... obukla ja sve i krenula, pa k'o kad insan ima naviku okrenuti se da nije šta ostalo, a u mene grudnjak visi na vješalici... e nedam, to je moje... zauvratim se i pokupim bome svoj grudnjak... lipo iz fisa, 4,50 KM... i šta dalje, trči na stanicu,  ode tramvaj...  I sjedi insan u tramvaju i konta kako najviše vremena ima tad kad sjedi u tramvaju, pa rekoh mogla sam što kakvog riječnika kupiti da učim dok se vozim... Ali ne mogu to još, moram držati oči na bratu, kad on krene izići da i ja za njim... ne daj Bože da ostanem još koju stanicu, a ni u policiju ne znam otići da se prijavim ko izgubljen slučaj... sjela neka frajla do mene i hoću ja da izidjem i lijepo joj kulturno kažem : - Entschuldigen Sie bitte, i ustala ja , valjda vidi da hoću da prodjem, kad ona meni: - ijgifnlkjgnhjbh nbkhmlkjbhj tgdfvhfjwr hfbrklezkohp...  – Ama staje tramvaj, ode brat, ženo luda, i ja haman preko nje... a lude žene... Stigla ja brata, on se smije..  – šta je, šta se keziš... Kaže rekla ti je žena da sačekaš, da i ona izlazi na toj stanici... a nek ide u pizdu materinu... šta ja znam... što ne nauči ona bosanski kad je tako pametna...

Selma/cazin.NET

Ocjeni članak
5.00 (2 glasova)

Za komentiranje je potrebno prijaviti se. Nemaš korisnicki racun? Registracija je brza i jednostavna, registriraj se i ukljuci se u raspravu.

Cazin - Registriraj se


Komentari



Marketing

Anketa: Preferirate li kupovinu domaćih bh. proizvoda?